Trap retko kad počne da lupa preko noći. Prvo se javlja sitno kuckanje po kaldrmi i po krpljenom asfaltu, koje vozač mesecima pripisuje putu, pa zvuk postaje tup i sve češći. Razlika između „stižem do servisa ove nedelje“ i „dalje se ne vozi“ je u tome koji deo pravi taj zvuk i kada se javlja: na rupi, u krivini, dok krećete sa zakrenutim volanom ili pri kočenju.
Počnite od najjednostavnijeg
Prvo proverite da li su šrafovi na točkovima zategnuti, pogotovo ako je klepetanje krenulo posle vulkanizera ili posle bilo kakvog skidanja točka — labav točak kucka ujednačeno, a kucanje se pojačava na neravninama, i krstastim ključem se to reši za pola minuta. Šrafovi se pritežu unakrst, a ne u krug; ako se šraf okreće u prazno, ako su otvori na felni razvaljeni ili se navoj isteže, pritezanje više ništa ne rešava — takva kola se dalje ne voze. Zatim otvorite gepek: hever koji nije pričvršćen, ključ i rezervni točak zveče isto kao istrošen trap. Treća česta zamka je pukla gumica auspuha — auspuh lupa o karoseriju na neravninama, a zvuk deluje kao da dolazi spreda. Auspuh gledajte samo na hladnom autu i samo dok kola stoje na ravnom; ne uvlačite se pod auto koji stoji samo na heveru, bez sigurnosnih stalaka. Provera traje dva minuta i tu se priča često završi.
Šta lupa — prepoznavanje po zvuku
- Sitno, suvo kuckanje po kaldrmi, po krpljenom asfaltu i preko ležećih policajaca, do 40 km/h i u krivini — najčešće su to spone stabilizatora (štangle), ubedljivo najčešći uzrok lupe. Isti takav zvuk daju i kočione pločice koje se klate u nosaču kada nedostaju limovi ili opružice protiv škripe. Po zvuku se te dve stvari teško razlikuju, ali postoji besplatna proba: pređite preko iste neravnine dok lagano držite kočnicu. Kuckanje pločica tada nestane, kuckanje štangli ostaje.
- Jedan tup udarac kada upadnete u veću rupu, a posle toga se auto odmah smiri — obično je pukao gumeni graničnik hoda amortizera (odbojnik) ili gornji nosač amortizera, a ne sam amortizer. Sam amortizer se troši drugačije: karoserija se ljulja i posle neravnine, po sitnoj neravnini se javlja zveckanje, a pri kočenju auto jače zaranja prednjim delom. Ulje na kućištu nije glavni kriterijum — moderni gasni amortizeri često izgube prigušenje potpuno suvi, a blago oznojena klipnjača sama po sebi nije razlog za zamenu.
- Škljocanje, škripa ili zapinjanje dok okrećete volan u mestu, a zvuk dolazi ispod gornjeg dela blatobrana — ležaj gornjeg nosača amortizera. Krckanje u ritmu okretanja točka dok krećete i ubrzavate sa zakrenutim volanom je nešto sasvim drugo: to je spoljni homokinetički zglob poluosovine. Ta dva simptoma se najčešće mešaju, a reč je o različitim delovima i različitim popravkama.
- Tup udarac sa jedne strane na neravninama, ponekad škripa kada je volan zakrenut — kuglasti zglob (kugla). Ne otkriva se ljuljanjem karoserije, nego ljuljanjem točka u položaju 12–6 ili pajserom. Ako se na podignutom točku zazor ne oseti, to još uvek ne skida sumnju — konačna provera je na luft detektoru, sa točkom pod opterećenjem. Kada se jasno oseti zazor i škljocaj, auto se dalje ne vozi.
- Isti tup udarac sa jedne strane, ali uz brujanje koje raste sa brzinom i menja se pri promeni trake — istrošen ležaj točka. I on i kugla se proveravaju istim ljuljanjem točka u položaju 12–6, pa se stalno mešaju.
- Tup, gluv zvuk, auto luta po pravcu, volan više nije precizan, a guma se troši neravnomerno — silen blokovi ramena. Kada je točak u vazduhu, oni se uopšte ne vide: gledaju se pajserom, dok se rame opterećuje.
- Tup udarac sa jedne strane i auto vidno spušten na tom uglu, ponekad i struganje dok okrećete volan — pukla opruga. Na našim putevima i posle zime sa solju puca obično donji navojak, a prelomljeni kraj ume da se nasloni na gumu i preseče bok, pa je po opasnosti odmah uz kuglu.
- Lupa koja se oseti u volanu, a ne u karoseriji — krajevi spona, letva volana ili krstić volanske osovine. Krstić daje suvo škljocanje dok mrdate volan u mestu i spolja se skoro ne čuje, pa se najčešće pripiše sponama.
Kada se dalje ne vozi
Bezazlenih stavki na ovom spisku nema. Sa iskucanim štanglama i ležajem gornjeg nosača može da se vozi do servisa: gubi se stabilnost u krivini i udobnost, ali kontrola ostaje. Ipak, štangla koja je pukla visi i ume da preseče kočiono crevo, pocepa manžetnu homokinetika ili udari o felnu i gumu, a na visokom džipu potpuno izgubljena veza sa stabilizatorom menja ponašanje pri naglom izbegavanju prepreke. Gornji nosač koji se raspadne je posebna priča: klipnjača prođe kroz nosač i amortizer ostane bez gornje tačke oslonca. Opasne su kugla, pukla opruga i silen blokovi — kada kugla popusti, točak se podvije pod blatobran u vožnji, najčešće u krivini ili na rupi, a istrošeni silen blokovi menjaju geometriju pod opterećenjem, pa se auto drukčije ponaša u mirnoj vožnji, a drukčije pri naglom kočenju.
Ostale stavke se po hitnosti slažu ovako. Zazor u kraju spone ili u letvi volana nije pitanje udobnosti nego gubitak upravljanja, pa kraj spone stoji odmah uz kuglu — sa osetnim zazorom se ne vozi. Krstić volanske osovine sa jasnim zazorom je isto toliko ozbiljan, jer preko njega volan uopšte drži vezu sa letvom. Ležaj točka ostavlja nešto prostora: sa umerenim brujanjem se stigne do servisa, ali ako se brujanje čuje na svakoj brzini, ako se pojavi zazor na točku ili se glavčina greje, dalje se ne vozi — ležaj ume da se zaglavi. Homokinetik koji krcka izdrži još neko vreme, ali krckanje znači da je manžetna odavno pocepana i da je prljavština ušla unutra, a zglob koji konačno pukne ostavlja auto bez pogona, pa ni to ne treba odlagati. Pločice koje se klate u nosaču skoro da ne utiču na kočenje i same po sebi nisu opasne, ali ih pogledajte u istom terminu: uz njih obično ide i zaglavljena vođica kočionih klešta, a to već znači neravnomerno trošenje pločica i vučenje u stranu pri kočenju.
Ne odlažite ako se lupanje naglo pojačalo u poslednjih par dana, ako se javilo krckanje, ako auto luta po pravcu ili vuče u stranu pri kočenju. A ako osećate zazor i škljocaj u kugli ili je auto vidno spušten na jednom uglu, ne pokušavajte da ga dovezete sami — ni polako, ni kroz grad — nego zovite šlep službu. Kugla ne popušta od brzine nego od opterećenja na rupi i u krivini, pa vožnja od 30 km/h kroz grad tu ništa ne menja. Vibracija koja se javlja samo pri kočenju je druga priča: to su skoro uvek iskrivljeni kočioni diskovi, a ne trap, i na trap se sumnja tek ako uz vibraciju idu i lupa i vučenje u stranu.
Ljuljanje karoserije rukama, koje se svuda preporučuje kao univerzalni test, pokazuje samo stanje amortizera: na svakom uglu pritisnite karoseriju i pustite — auto treba da se vrati i stane u jednom zamahu. Ni kuglu, ni silen blok, ni štanglu taj test ne otkriva. Na dizalici se kugla proverava ljuljanjem točka, ali kada je točak u vazduhu zazor često izostane: maskiraju ga težina glavčine koja visi o zglobu i sopstveni prednapon kugle. Kod Mekferson vešanja donja kugla je uz to uglavnom rasterećena — opruga radi preko amortizera; kod vešanja sa oprugom na donjem ramenu kugla ostaje opterećena, pa je razlika između podignutog i opterećenog točka još veća. Zato se koristi luft detektor, gde točak ostaje opterećen na pokretnim pločama. Zbog toga se i dešava da vam „ništa ne nađu“ kada vas na brzinu pogledaju. Zakažite pregled trapa i recite kada se zvuk javlja — na kojoj brzini, u kojoj krivini, pri kočenju ili pri kretanju sa zakrenutim volanom; time ste već suzili krug. Isto važi i pred tehnički pregled: zazor u kugli, sponi ili silen bloku je čest razlog da vas vrate. Klimav trap kvari upravo ono što gume treba da drže — na mokrom putu za Frušku goru to se odmah oseti. Ako je zvuk sitan i ujednačen, zakažite pregled bez panike; ako zvuk više nije isti ili se promenilo ponašanje volana, javite se odmah.