Tehnički pregled je uslov za registraciju. Sam pregled traje kratko i ide po jasnom spisku, ali auta padaju redovno — i to skoro uvek zbog sitnica koje se vide za pet minuta ispred zgrade. Evo šta se gleda na liniji, šta možete sami da proverite veče ranije i šta je pametno pokazati servisu unapred, da ne biste izlazili drugi put.
Šta se gleda na liniji
Pregled ide po fiksnom spisku sklopova: svetla i podešenost snopa, kočnice — radna i ručna posebno, sistem za upravljanje, trap, gume, stakla i brisači, sigurnosni pojasevi, retrovizori, sirena, izduvni sistem i stanje karoserije. Uz to se proveravaju oznake: broj šasije mora da bude čitljiv i da odgovara podatku iz saobraćajne dozvole, a tablice moraju biti čitave i čitljive. Kočnice se mere na valjcima, svaki točak posebno: nije važno samo to da auto koči, nego i da oba točka na istoj osovini koče podjednako.
Sa sobom nosite saobraćajnu dozvolu i važeću polisu obaveznog osiguranja — traže ih odmah na prijemu. U prtljažniku mora da stoji obavezna oprema: prva pomoć, sigurnosni trougao, reflektujući prsluk, uže ili poluga za vuču, rezervni točak sa dizalicom i ključem ili komplet za krpljenje gume, i rezervne sijalice. Spisak nije isti za privatni putnički auto i za vozilo koje radi, pa ako vozite taksi ili kombi za posao, proverite opremu na stanici unapred.
Zbog čega auto najčešće padne
- Svetla su najčešći razlog. Pregorela pozicija, sijalice različite boje, neregulisana visina snopa, neispravno zadnje svetlo za maglu, svetlo za vožnju unazad ili osvetljenje tablice. Posebna priča su jeftine LED sijalice u faru predviđenom za halogen: problem nije u jačini, nego u tome što to nije homologovan izvor svetla, pa na reglofaru takav far nema jasnu granicu svetlo-tama. Ksenon bez pranja farova i automatske korekcije nagiba snopa takođe izaziva pitanja.
- Kočnice. Valjci odmah pokažu razliku između leve i desne strane i slabu ručnu. Uzroci su obično mehanički: zaglavljena klešta, zaglavljena vodilica, neravnomerno istrošena pločica — a papučica pritom deluje sasvim normalno. Kod starijih auta ručna najčešće zapinje zbog zaglavljene sajle, dok novija kola sa elektronskom ručnom kočnicom sajlu uopšte nemaju: tu se popravlja aktuator, a valjcima treba servisni režim. Ako vozite pogon na sva četiri točka (stalni quattro ili priključni Haldex), pitajte stanicu unapred kako mere kočnice — na valjcima je potrebna posebna procedura ili merenje decelerometrom u vožnji.
- Gume. Gleda se istrošenost šare — ne sme da bude izlizana do pokazivača — i da li se gume na istoj osovini poklapaju po dimenziji, konstrukciji i šari: zimska sa jedne i letnja sa druge strane ne prolazi. Posekotine, izbočine i izašla korda na bočnici znače neispravno, bez priče. Rezervni točak male dimenzije važi samo kao privremeno rešenje i ne računa se kao ispravan točak.
- Stakla i brisači. Auto pada zbog oštećenja u vozačevom vidnom polju — deo ispred volana u okviru hoda brisača. Sitno oštećenje od kamenčića van te zone obično uđe u zapisnik kao nedostatak, a stručno zaliveno, polimerizovano oštećenje prolazi: popravka košta višestruko manje od novog vetrobrana, pa ima smisla svratiti kod staklara pre tehničkog, a ne posle. Kod pukotina je drugačije — duga pukotina koja ulazi u vidno polje obara auto bez obzira na to gde je počela. Kod zatamnjenja se ne gleda da li je staklo tamno, nego kolika je propustljivost svetlosti: fabrički zatamnjeno i atermalno staklo obično ne pravi problem, a folija na vetrobranu je siguran način da dobijete primedbu. Brisači koji ostavljaju trag i prskalice koje ne rade ulaze u zapisnik kao nedostatak.
- Izduv. Benzincima se meri sastav izduvnih gasova, dizelima zacrnjenje, pa se na liniju dolazi sa zagrejanim i ispravnim motorom. Dizel ne sme vidno da dimi pod opterećenjem; ako dimi, to se rešava pre stanice, a uzrok su obično dizne, DPF filter ili EGR ventil. Kod benzinaca povišene vrednosti najčešće ukazuju na lambda sondu, katalizator ili preskakanje paljenja. Probušena cev i razvaljen auspuh čuju se odmah, a gleda se i da li je izduvni trakt ceo.
- Trap i upravljanje. Zazor na sponama, propali silent blokovi, pocepane manžetne homokinetika i kuglastih zglobova vide se na dizalici za par minuta, a tu su i curenja ulja i kočione tečnosti. Za amortizere važi jedna važna ograda: blago oznojen klip još uvek nije curenje. Pada se na stvarno mokrom amortizeru koji kaplje i na izgubljenom prigušenju, kad se auto ljulja i posle izbočine. Rupe na putevima oko Novog Sada rade svoje, ali ispravne amortizere ne treba menjati za svaki slučaj pred pregled.
Posebna priča je zimska oprema, jer se stalno meša sa tehničkim. Ona je stvar policijske kontrole na putu tokom zimskog perioda, a ne stavka na liniji: sa letnjim gumama ćete proći pregled, ali na zimskom kolovozu to je već druga tema. Šta se tačno traži u sezoni i od kada, najlakše je proveriti unapred na stanici ili kod agenta osiguranja.
Šta možete sami, a šta u servisu
Veče pre pregleda neka neko obiđe auto dok vi redom palite kratka, duga, migavce, sva četiri, zadnje pozicije, zadnju maglenku, stop-svetla zajedno sa trećim stop-svetlom, rikverc i osvetljenje tablice. Pogledajte šaru i pritisak u svim gumama, s tim da pritisak bude isti levo i desno: različit pritisak i neravnomerna istrošenost prave upravo onu razliku sile kočenja koju valjci odmah pokažu. Dolijte tečnost za pranje stakla i proverite da li prskalice zaista rade, pritisnite sirenu, operite stakla i tablice, pogledajte da nema pukotine u vidnom polju. Svaki pojas naglo povucite — mora da blokira, pa zatim da se uvuče do kraja; iskrzana ili zasečena traka je neispravnost bez obzira na to što blokira. Bacite pogled i u prtljažnik: prva pomoć, prsluk, trougao, rezervni točak ili komplet za krpljenje. Pregorela sijalica je jeftinija od ponovnog izlaska na tehnički.
Ostalo ne možete sami da vidite, a upravo to najčešće znači drugi izlazak. Na dizalici se u jednom terminu proveravaju zazori u trapu i upravljanju, stanje pločica i diskova, curenja sa amortizera, poluosovina i kočionih creva. Posebno se isplati podesiti farove na reglofaru: posle zamene sijalice, popravke prednjeg kraja ili ugradnje drugog branika podešenost je skoro sigurno pomerena, a to se odokativno ne proverava. Ako svetli lampica za ABS, vazdušni jastuk ili kočioni sistem, dijagnostika ide pre pregleda — dizalica ne pokazuje greške u elektronici, one se čitaju skenerom preko OBD-II priključka. Pločice, diskovi i sijalice menjaju se u istom terminu; lupanje u trapu i bučan auspuh se ne rešavaju na dan pregleda.
I ono sa čim ne treba ni da krećete na pregled. Ako papučica propada, omekšala je ili morate da je pumpate, ako vidite tragove kočione tečnosti oko točka ili je nivo u posudi pao, ako auto naglo vuče u stranu pri kočenju — to nije nešto što se usput reši pred registraciju. Meka papučica znači vazduh ili curenje u sistemu, ili glavni cilindar na izdisaju; vučenje u stranu znači zaglavljena klešta ili zaglavljen klip. Takav auto se ne vozi kroz pola grada, nego zovete šlep do servisa. Isto važi i ako kočnice očigledno ne drže ili je volan počeo osetno da se klati. Redosled je jednostavan: prvo skener i dizalica, pa tehnički.